IZ tehničkih razloga blog

EX YU JE MOJA FURK

A je premešten na (n)ovu adresu - http://exyujemojafurka.blogspot.com/

Nadam se da ćemo se družiti kao i ranije...

Srdačan pozdrav i ugodno (dugo toplo) leto!!!

http://exyujemojafurka.blogspot.com/

Autor teksta - Annemarie Vučetić

Doživjeli smo i tih 100 godina, 100 godina poznatog nam hajdučkog baluna, kakvog su ga igrali i igraju od vremena „stare pjace“ pa do „Poljuda“. S 12. na 13. veljaču 2011. palili su se krijesovi i baklje, gorilo je i orilo Splitom i širom okolicom, neviđeni spektakl  svjetski priznatih razmjera, uistinu nam vatrene Torcide. Ma 'judi moji bilo je to nešto neviđeno, a pogotovo oku slučajnog prolaznika poput mene, iako mu je Split u srcu, pa tako i Hajduk na neki svojstveni, samo splitski, a njemu tako posebno drag način.

Zastave, baloni, slike i prilike našeg Hajduka vijorile su se sa svake bande-  'judi, dica, svi i sva,  uvijeni bojama svoga kluba priredili su priredbu samo „največima“ dostojnu , a koja je istovremeno zabezeknula meni svakog znanog, od splitske dijaspore preko zalutalog turistu, čitavu Hrvatsku, a ostatak svijeta ostao je doslovce začuđen, jer nije se mogao nagledati velebnih prizora splitsko-dalmatinskog krajobraza spomenutih dana.

Jest, bilo je to neviđeno! Bilo je tu i formalnih govora, sveta misa, pa predsjedništvo kluba, pa ugledni gosti, igrači, stadion, puni štekati, pa prijateljska utakmica, među pojedincima pomalo i konfužjona,  pisme na Rivi,  ića i pića  – ali nisu to zapravo bili oni, već ljubitelji hajdučke lopte od pamtivijeka, koji su uistinu odali počast svome klubu, na način koji bi čak i poznatu „na ričima okretnu“ trenersku legendu, barbu Luku Kaliternu, ostavili doslovce „bez riči“. Eto, tako je doista bilo, hvala ti Torcida!

Izmedju ostalog je HNK Split izveo fragmente Tijardoviće Kraljica lopte, vjerovatno prve operete skladane u svijetu, a posvećene nekom nogometnom klubu (iako neki izvori tvrde drukčije, a ne treba istim vjerovati). Opereta 'Kraljica lopte' Ive Tijardovića napisana je povodom Hajdukova 15. rođendana daleke 1926. godine (the operetta 'Queen of Ball'  by Ivo Tijardović was written for Hajduk's 15th anniversary in 1926).

Sukladno za kraj, koračnica Hajduku:

Hajdmo svi na igralište, Uživat ćemo igru svu.
To su riječi što se čuju, Kad dođe negdje Hajduk.
Gore bijeli, dolje plavi, Toj Hajduk.
Njihovo je rodno misto, Biser Split.
Svi su momci na broju, Ko po jednom su kroju.
Kad polete u jedan mah, Na tribini zastane dah,
Silan krik pak razbije muk, Kada pukne vam gol Hajduk.

1. Kraljica lopte - Ivo Tijardović
 

2. IVO TIJARDOVIĆ - Mala Floramye

PULA –

U Puli je nakon duge i teške bolesti u 84. godini preminuo poznati skladatelj Nello Milotti. Rođen je u Trstu 1927. godine. Bio je akademski glazbenik, pedagog i dirigent. Srednju muzičku školu završio je u Zagrebu, a kompoziciju diplomirao na Akademiji za glazbo - Ljubljana u klasi prof. Blaža Arniča. Po završenom školovanju djeluje kao nastavnik glazbenog odgoja na Talijanskoj gimnaziji, zatim kao nastavnik u Srednjoj muzičkoj školi »Ivana Matetića Ronjgova« u Puli, kojoj postaje i direktorom. Od 1977. profesor je na Pedagoškom fakultetu u Rijeci - Odjel za nastavne djelatnosti u Puli. Više od 50 godina vodio je amaterske zborove u Puli i u Pazinu (Matko Brajša Rašan, Lino Mariani, Roženice) s kojima postiže uspjehe na brojnim nastupima u zemlji i u inozemstvu. Kao skladatelj ogledao se u svim područjima glazbe – od zabavne (stalni je sudionik MIK-a i dobitnik njegovih mnogih prvih nagrada), preko zborova, instrumentalne, pa do scenske glazbe za dječje igrokaze. U svom stvaranju napaja se na bogatim izvorima istarske narodne glazbe, hrvatske i talijanske.

http://www.box.net/shared/vg35g6fl5k

Autor teksta: Nadir Efendić

Poštovani čitatelji,
    na ovu cudnovatu  temu sam naletio kroz visegodisnje presnimavanje i ciscenje  starih snimaka sa  gramofonskih ploča. Kroz to presnimavanje upoznao sam i omotnice ploča na trzistu ex-Yu. Te omotnice su za danasnje pojmove bile veoma bezazlene. Motivi su bili lica pjevača i pjevacica. Žene su bile zakopcane do grla i sminka je bila veoma diskretno stvaljena na lice. Par cvjetica oko zenskih lica i to je bilo sve. Grupe pjevača bile su najčešće snimani na nekoj livadi ili među drvećem.
    Postavio sam sebi pitanje sto je tome razlog i odgovor ce mozda zanimati i vas.
    Kada se vratimo u stara vremena poslije drugog svjetskog rata možemo ustanoviti da su dva ideoloska protivnika, crkva i komunizam u nekim segmentima ponasanja bili veoma slicni. Poslije dobivanja vlasti u ruke 1945 godine, u nestaloj ex-yu vladajuci komunisti su u pogledu seksualnog morala zauzeli slican stav kao Vatikan i druge religije.
    Pobačaj je  bio strogo zabranjen i onaj tko je pri tome bio uhvacen dobivao je visegodisnju kaznu zatvora.
    Drugarice t.j. Žene bile su zasticene od toga da budu seksualni objekti po novinama.
    Plakati i reklama sa golisavim ženama nisu postojali.
Vladajuca partija komunista zahtjevala je od građana a narocito od članova partije jedan određni strogi  moral ponasanja.
Rastave braka su bile kod članova partije nepozeljene ali kako su vodeci clanovi partije poceli da se rastavljaju, ta zelja je brzo pala u vodu.
    Kod seksualnih nasilnika, u koliko je doslo do silovanja, kazne su bile drakonske. U praksi je to znacilo, da je jedna đevojka mogla u kasne sati bez staha da se krece po gradu.
    Iz danasnjeg pogleda gledano, to slobodno kretanje žena po gradovima u nocnim satima bio je najbolji rezultat tog strogog morala.
    Sve te moralne norme i propisi se vremenom razvodene i to sam  vidio kada mi je na red za obradu dosla jedna ploča sa kraja  70-tih godina sa omotnicom. Pogledavsi je,  shvatio sam da mozda u rukama drzim prvu omotnicu sa seksualnim motivom na trzistu gramofonskih ploča  nestale ex-Yu.
    Ta ploča grupe Opatijski Suveniri imala je na omotnici Jugotonove ploče jednu atraktivnu  đevojku u bikiniju, koja nije imala gornji dio kupaceg kostima. Ona je  snimljena ozada tako da se u biti nista posebno ne vidi osim da je đevojka lijepo građena. Mozemo misliti da je pjesma "Marinela" nekako povezana sa tom đevojkom
Ta omotnica iz 1978/79 godine  bila je vjerovatno jedan od  znakova da nestali Jugoton  napusta tvrdu moralnu liniju, buduci da su se vec nesto ranije pocele da se pojavljuju lijepe i polugole đevojke na naslovim stranicama casopisa.
Kako se kaze da jedna slika kaze vise od hiljadu rijeci, mi vam dajemo priliku da vidite tu omotnicu i uz to cujete pjesmu Opatijskih  Suvenira.
    Moguće je da je mozda vec ranije nastala slicna omotnica i mi vas molimo, da nam je pošaljete ukoliko je to moguće.


 

OPATIJSKI SUVENIRI --- MARINELA

Autor teksta - NADIR EFENDIĆ

Kada se sjetimo Slavka Perovica, obicno mislimo na njegove manje ili vise orginalne meksikanske pjesme. Slavko Perovic zaradio je sa tom lakom muzikom veliki novac. Da li ga je zadrzao to samo on zna.
    Kada pjevac dobije odredjeni glas, on ga se vise nikada ne moze osloboditi. Slavko je dobio glas „Meskikanca „ i pjevaca laganih pjesama iz produkcije poduzeca „Diskos“.
    U jednoj gomili starih ploca koje sam prebacivao na computer naletio sam na jednu plocu iz 1966 godine. Ploca sa americkom pjesmom „Kad odlazi brod“ veoma me je iznenadila jer samo cuo potpuno nepoznatog Slavka Perovica. On je fantasticno zapjevao u stilu americkih pjevaca 50-tih i 60-tih godina. Slavko je pokazao da on kao i pok. Tihomir Petrovic vlada tehnikom pjevanja americkih pjesama.
    Njegova nacin pjevanja u toj pjesmi moze se usporediti sa poznatom americkom pjevacicom Jo Stafford, koja je poznata po tome da je pjevala bez gresaka, buduci da je posjedovala apsolutni sluh.
    Slavko Perovic nije nastavio tim putem kvalitetne glazbe, vec se je okrenuo dobroj zaradi sa meksikanskom glazbom.
    Mozemo reći šteta, jer dobri pjevaci su tada kao i danas veoma rijetki.
    Da bi Vi sami mogli stvoriti vase misljenje, dajem vam na raspologanje pjesmu „Slavko Perovic_Kad odlazi brod_1966_Smith-Gilespie_EPY-3482“ kao i pjesmu „ Jo Stafford_You Belong To Me_King“.
    Uz to dobivte jos tipicnu mexikansku pjesmu Slavka Perovica „Slavko Perovic_Mala avantura_1965_Mex Traditional_EPY-3463_rem“.
    Orginalne ploce su bile u lasem stanju tako da sam za pjesmu „Kada odlazi brod“ trebao cijeli dan rada da bi taj snimak ocistio od pucketanja i sumova.
 

SLAVKO PEROVIĆ - KAD ODLAZI BROD

Saradnik ovog bloga g-dina NADIR EFENDIĆ poslao nam je biografiju Tihomira Petrovića. Autori biografije su: supruga Tihomira Petrovica, Ružica Petrović, i kcerka Milica

Tihomir Petrović se rodio 22 oktobra 1935 u Beogradu od majke Milene učiteljice i oca hidro-  inženjera Radovana. 1941 godine otac Radovan zarobljen je i  odveden je u nemački logor Osnabrik gde je ostao do kraja Drugog svetskog rata sa oficirima predratne jugoslovenske vojske. Tihomir je sa majkom i mlađim  bratom Ljubomirom  ratne godine proveo u Mladenovcu kod rodjaka. Otac mu je iz zarobljenistva poslao na poklon harmoniku. Učenje na harmonici započeo je kao mali dečak. Učiteljica mu je bila  Slovenka, izbeglica iz Maribora. Kasnije po oslobodjenju ,po nagovoru oca  upisao je muzičku školu «Stanković» ,odsek violina kod profesora Rafaila-Rafe Blama, inače očevog saborca iz Osnabrika. Po završetku niže muzičke škole nije nastavio sa violinom, jer je dva puta lomio levu ruku.
    To vreme iza rata  u Beogradu je retko ko imao gramofon, a  strane gramofonske ploče pogotovu.  Tica je slušao «Glas Amerike» i popularnu emisiju «Jazz Hour» Opsednut dzezom  kupio je znanje gde kod je mogao i strast prema toj  muzici  negovao  ne propuštajuci koncerte koje  su u to vreme  svirali   Mladen Guteša- osnivača  dzez orkestra Radio Beograda, Aleksandar Nećak, Vojkan Đonović, Mile Đorđević, Spasa Milutinović, Mirko Šouc, Steva Markićević i dr.Beograd nije mnogo zaostajao za svetom tih pedesetih godina.
Na «Bozidarcu» je tada svirao čuveni «Dinamo» Tada su još uvek pevali Vojin Popović Olga  Nikolić, Vida Laurenčić, povremeno Rajka Vali, Ivo Robić i dr.
    Zaljubljenik džeza formirao je vrlo rano svoj sofisticirani ukus što određuje njegov muzički put. Za mnoge bio čudak i fanatik. Prezirao je šund i kič u svemu a posebno u muzici. Nikada mu nije bio važniji  publicitet od kvalitetne muzike,  nije pevao hitove. Za džez kome se posvetio bilo je potrebno  majstorstvo i veliko znanje Nije ga previše zanimalo  da peva komercijalnu muziku.. Bio je mudar, hrabar, elegantan  i vrlo istrajan u tome do kraja života. Na  festivalima je pevao uglavnom teške pesme, jer  se  lakim  žanrovima  nije udvarao publici i nikada nije zažalio zbog toga.  Dostojansveno i gospodsko ponašanje ogledali su se  tokom čitave njegove karijere ne samo u njegovom pevanju već i odnosu prema kolegama. Bio je džentlmenski diskretan u svemu. Njegov sjani  bariton pamtiće svi koji su voleli taj muzički pravac.
   1953  godine kao student engleskog jezika počeo je da peva i svira na igrankama, na Kalemegdanu na « Zvezdinom», pevao je džez, bluz i inostrani «evergrin», pratili su ga Spasa Milutinović, Duško Gojković,  Bora Roković,Branko Pejaković i Rade Milivojević-Nafta.

    1954 godine započeo je profesionalnu pevačku karijeru .Školovao je glas kod profesorke Mire Jakšić, a potom kod operske dive Zdenke Zikove.

    1954/1958 godine bio je stalni član hora RTB, potom 1957 godine polaže vrlo strogu audiciju i postaje vokalni solista Radio Beograda. U to vreme hor je vodio Borivoje Simić od koga je mnogo naučio o muzici na čemu mu je uvek bio zahvalan. 1958 godine počeo je da snima za Radio Beograd.
          Priprema te  godine u pozorištu »Ateljea 212» premijeru predstave «Crni Orfej»

   1959 godine festivalski debi imao je na «Opatiji 59» sa kompozicijom «Priča sata» Mihajla Živanovića ( u alternaciji sa Duškom Jakšićem) koja je dobila  drugu nagradu žirija, zatim kompoziciju «Već davno» Mirka Šouca ( u alternaciji sa Gabi Novak) koja je dobila treću nagradu, pevao je i treću kompoziciju «Strepnja»  Mihajla Živanovića ( u alternaciji sa Jelkom Cvetežar)
Muziči urednik Đani Kjari, italijanskog lista «Korijera dela sera» napisao je:.....
«Što se glasova tiče  najbolji je Tihomir Petrović, on bi u Italiji na ovakvoj priredbi dobio milione glasova» (  list «Mladost» 1959 g.)

  Ta godina je za Tiću bila  vrlo uspešna, orkestar KUD «Branko Krsmanović» kreće Dunavom , brodom put Beča na  Svetski festival  omladine i studenata. Na put  kreću da brane boje socijalističke Jugoslavije: Marjana Deržaj. Tihomir Petrović i Breda Kalef i dr. Tića je u predivnoj dvorani «Musik Verein» u konkurenciji tridesetak kandidata otpevao «Obećanje» Mirka Šouca i  večitu melodiju «Moja draga Valentina»  Ričarda Rodžersa .  Pobrao ogroman uspeh  Prvu nagradu-zlatnu medalju. Zlato su osvojili hor i folklor «Krsmanca» kao džez orkestar koji je pratio Ticu.
Tada je upoznao Elu Fidžerald i Pola Robsona, što je za mladog pevača bilo veliko ushićenje.
Brod sa srećnim izvođačima se kao svetleća jelka Dunavom pobednički i trijumfalno vratio se u Beograd. Tu radost su delili sa njima svi koji su ih radoznalo posmatrali sa obale te velike reke  Dunava, Austrijanci, Mađari, Jugosloveni.

  Po povratku  snima prvu samostalnu gramofonsku ploču. U potpunosti je posvećen muzici, komponuje, snima za televiziju. Učestvuje na džez festivalu na Bledu.
   Na Drugoj Opatiji ug peva kompoziciju Mirka Šouca «Obećanje» koja osvaja prvu nagradu za kompoziciju, slede festivali: «Proleće 60», «Zagreb 60», «Sarajevo 60» sa vrlo zapaženom interpretacijom. Te godine snima se film Voje Nanovića «Bolje je umeti» u kome Tića uzima učešće.

   1961 godine gostuje u Zapadnoj Nemačkoj, Nižu se festivali «Beogradsko prolće 61», zatim «Zagreb 61»  gde za kompoziciju «Sretnik» osvaja  nagradu za intrpretaciju (alternacija Vice Vukov)
Te godine je delegat umetničke grupe na festivalu Balkansko-Podunavskih zemalja u Bukureštu.

   1961/62 godine dobija stalni angažman u Savremenom pozorištu u svojstvu
prvaka operete i igra u predstavama: «Američke priče», «Splitski akvarel»,»Nevidljiva predstava»....... «Njegovo savršeno poznavanje džeza mu dopušta  da se potpuno preobrazi i da savlada sa izuzetnom lakoćom sve zamke kako scenske, tako i muzičke, reklo bi se da je čitav život proveo na sceni» (Politika i Mladost 1961)

   1962 godine na «Zgrebu 62» pesma koju peva «Ti si moja obala» dobija nagradu

   1963 godine aktivno se bavi komponovanjem i uzima učešće na «Zagrebu 63» sa svojom kompozicijom «Dečak sa kraja ulice» obzirom da je vojsku služio u Zagrebu. Kao vojinik te godine peva na festivalu u Beogradu. Snima i razne  muzičke i tv emisije.

   1965 godine na «Proleću 65»   nagrađen je za izvedbu za kompoziciju Milana Kotlića «Naš grad» Iste  godine u pozorištu «Atelje 212»  igrra u komadu Petera Vajsa, a u režiji  Mire Trailović «Mara-sad»  «Zaista je neophodno  podvući  u komadu Petera Vajsa , tragikomičnu ličnost Polpoša u interpretaciji  Tihomira Petrovića. Ona nam  otkriva talenat na pozornici.» ( Politika 1965)
    U istom pozorištu priprema se predstava «Loše okovani Prometej» u kojoj takođe Tihomir igra.

   1966 godine na «Beogradskom proleću 66»  osvojio je prvu nagradu u alternaciji sa Draganom Stojinićem za kompoziciju «Voz» Alfonsa Vučera.
Slede «Opatija 66»i gala koncert evrovizije «Muzika ne poznaje granice» Snima ploču, učestvuje na  koncertu savremene američke muzike kao solista sa orkestrom i horom RTB.

   1967 godine ostaće zapamćena interpretacija na «Proleću 67» kompozicija Veljka Vujičića «Ako prođeš mojim gradom» koja je dobila nagradu novinara Te godine na «Opatiji 67» Tihomir je pevao kompoziciju Jureta Robežnika «Na deževen dan» (alternacija Elda Viler) i dobio prvu nagradu stručnog žirija.Sve prisutne je očarao interpretacijom  kompozicije Alfija Kabilja «Krug» Zatim sledi iste godine  prvi makedonski festival u Skoplju.

   1968 godine na «Proleću 68» Tihomir peva kompoziciju Mihajla Živanovića
«Kraj igre»... «Kompozicija «Kraj igre» Mihajla Živanovića nije ubrajana među favorite, ali kad ju je sinoc otpevao Tuhomir Petrović dramatično i muzički vokalno  iznijansirano, gledalište  se prolomilo od aplauza  i skandiranja Tićo Tićo...» (Dnevnik- Novi sad 1968)
Zatim sledi «Vaš šlager sezone» u Sarajevu na kome osvaja nagradu za interpretaciju, pa opet Fistival u Skoplju...
.
  Te 1968 godine, 8 novembra,  učestvovao je kao predstavnik Jugoslavije na Festivalu  zabavne muzike u Renu u Francuskoj sa zapaženim uspehom. Na tom koncertu pevaju pored ostalih i Nana Muskuri i Joe Dassin.

       Gostuje na IV Bitefu u predstavi užičkog pozorišta «Balada o Lujzitanskom
    Strašilu» na sceni «Ateljea 212» 
   
Snima  tv emisije različitih žanrova kao: «Mija šou»,» Priče o džezu»,                   «Videofon», «Laku noć deco», «Hajde da rastemo»

   Na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta  te 1968 godine u  poslednjoj režiji
Bojana Stupice  Tihomir igra i peva u komediji Lope de Vege  «Mudra glupača»
....» Imala je u Tihomiru interpretatora punog duha koji je došao do izražaja u delu komada sa pevanjem i igranjem.» (Politika 1968) 

   1969 godine Udruženje estradnih umetnika  Srbije  mu dodeljuje  mu nagradu za dugogodišnji umetnički rad i dobija diplomu  Fondacije solidarnosti  i iste godine dobija status priznatog umetnika.

   1970 godine  za dugogodišnji rad i saradnju  dobija povelju od  «Armijskog festivala» Te godine  na «Proleću 70» uzoma učešće sa  svojom kompozicijom «Možeš li to» koju peva mladi  solisti Vladimir Madžarević . Zatim u Sarajevu na «Šlageru sezone» Tića peva kompoziciju «Fransoaz», učestvuje na «Zlatnoj ruži Portoroža»  Iste godine dobija priznanje u Novom Sadu «Kantautori 70» .Odlazi u tadašnji SSSR na turneju sa  džez orkestrom .

   1971 godine je voditelj emisije «Fontana želja» na  prograsmu 202 Radio Beograda. Na «Beogradskom proleću « učestvuje kao kantautor ......

   1972/73 godine u «Ateljeu 212» sa velikim brojem izvođača igra i peva zapaženu ulogu Kajafe u spektakularnoj rok operi Vebera  i Rajsa  «Isus Hristos super star»
   I dalje se odvijaju festivali na kojima peva «Zagreb 72», «Zlatna roža Portoroža», «Proleće 72» na kome učestvuje kao kompletan autor
 1973 godine  na «Proleću 73» peva kompoziciju Franje Jenča  «Jedna priča».

                      1974  godine  na «Beogradskom proleću» peva kompoziciju Franje Jenca  «Sam»
Te iste godina na Festivalu «Zlatna roža  Portoroža»  se pevaju evergrin melodije i Tihomir dobija  prvu nagradu za interprtaciju.
Snima  tv emisiju po tekstu Duška Radovića  kao«Ženski rezgovori»
Te godine je autor i realizator serujala manifestacije «Mesec jugoslovensko-rumunskog  turizma» na Dunavu.

1975 godine odlazi na turneju po SSSR-u . Na povratku piše tekstove za ciklus priredbi za decu «Najlepša pesma»

1976 godine povodom 15og jubilarnog festivala «Beogradsko proleće 76» od Udruženje muzičara džez i zabavne muzike dobija plaketu sa zahvalnicom, te godine ponovo učestvuje kao kompletan autor i izvođač.
Iste godine na tv ima svoj sopstveni šou «Pozdravite sve kod kuće»

1976 god dobija status istaknutog umetnika  od Udruženja estradnih  umetnika i izvođača Srbije.

Nastavlja da peva istim žarom, ali tvrdoglavo i uporno i beskompromisno samo ono što voli i što po njegovom mišljenju ima vrednost.

1978 godine Svez estradnih umetnika Srbije dodeljuje  mu plaketu za izuzetan rad i doprinos umetnosti .

1979 godine snima serijal emisija «Peta strana sveta» u režiji Antona Martija.

198o godina Opatija pravi retrospektivu, slaveći 20 godina postojanja, pozivaju i Tihomira koji  uzima učešće.

Osamdesetih godina polako   prelazi  u druge umetničke vode.  Vraća se svojoj staroj ljubavi Radio Beogradu. Počinje sa radom na II programu radija. Uporedo komponuje za decu. Majski festivali  u Nišu 1982, 1983 godine.

1984 godine Zagrebački festival slavi 30 godina postojanja  i Tihomir Petrović dobija zahvalnicu za  sve godine  učestvovanja  i saradnje.

1985 godine Opatijski festival slavi 25 godina zabavne muzike i tom prigodom Tihomir dobija povelju  kao učesnik festivala.

1986 godine pravi autorsko delo i kreira na radiuemisiju «Sve bilo je muzika» Radi sa velikim entuzijazmom i   željom da produži život lepoj evergrin muzici. Petnest punih godina, svaki dan, pet dana u nedelji u udarnom terminu od 12 časova znalački  pravi odabir od  četrnest divnih i nezaboravnih melodija sa raznih govornih područja. Kancone, šlageri, šansone, bosa nove . Za kratko vreme stekla je široki krug slušalaca i postala zaštitni znak Radio Beograda .Bila je to oaza dobre muzike.
    Devedesetih godina dobila je i jedno novo ruho. Jednom mesečno Tića je uređivao, vodio i učestvovao kao solista pevač emisiju  sa big bendom koji je pratio kolege pevače. Radio emisiju «Sve bilo je muzika» iz studia 6 prenosila je Televizija Beograd.
         1994 godine uređuje i vodi emisiju džez tematike, « Džez-vruće-hladno» sa gostima, koja je bila emitovana  subotom popodne i bila upućena svim džez sladokuscima.
         14. juna 1994 godine  Tića Petrović za 40 godina umetničkog rada i povodom svoje  LP ploče sa naslovom «As time goes by», priređuje svoj  solisticki koncert na Kolarčevom narodnom univerzitetu., sa velikim uspehom.
    Te iste godine  pokušava da u okviru projekta FESAM  pokrene ponovno buđenje  kvalitetne muzike u Srbiji.
           Mnogi koncerti u okviru muzičkog  serijala evergrin i džeza na Kolarcu.
           Nastupi  sa seniorima Krsmanca i Bubišom Simićem sa repertoarom američke duhovne muzike.
    U čast proslave 40 godina rada Udruženje džez, zabavne i rok muzike dodeljuje mu povelju.
    Učestvuje u brojnim žirijima, na novim muzičkim festivalima, gde pomaže mladim talentima.
 
            2000 godine  kreira  novu muzičku radio emisiju» La musica di notte»  na  Drugom programu Radio Beograda.

            28. oktobra 2003 godine zabelezen je poslednji nastup Tihomira Petrovića na Kolarčevom Narodnom Univerzitetu u Beogradu.
      Povodom 50 godina  osnivanja Udruženje džez muzičara mu dodeljuje povelju.
      Skoro 5o godina  tekla je jedna lepa muzička karijera umetnika. Svojim baršunastim baritonom i osobenim darom obeležio je jedno vreme. Nikada se nije predavao lakim muzićkim notama . Beskompromisnošću i optimizmom  borio se za trajanje kvaliteta i opstanak muzičke umetnosti. Sav njegov svet, sav njegov život bila  je ostala muzika. Ostao je idealista i kako reče jedan njegov  poznanik strogo definisan pevač-retka ptica. Ostao je da živi sa nama kroz svoju muziku.


U Beogradu, 8. decembar 2010.




Diskografija:

Singlice Tihomira Petrovica
http://barikada.com/ex_yu_singles/p.php



PETROVIĆ SENKA I TIHOMIR - BEOGRADSKO PROLEĆE '64

Jedan stari sat (A. Sabo - I. Genić - I. Ivanji)
Izdavač - PGP RTB, Beograd - EP 50 961
Godina izdavanja – 1964


PETROVIĆ TIHOMIR uz Ans. Vojislava Đonovića
Beograd
A strana
1. Pupoljak ruže (Boccuccia di rosa) (Cichellero - Marjanović)
B strana
1. U malom gradu (Love In Portofino) (Buscaglione - Jakšić)
Izdavač - Jugoton, Zagreb - SY 1150
Godina izdavanja - 1961

4.    4. Voz (A. Vočer - Z- Skerl - A. Korać) - Tihomir Petrović
Izdavač - PGP RTB, Beograd - EP 50 966
Godina izdavanja - 196x


PETROVIĆ TIHOMIR
Beograd
A strana
1. Madrid (Range - Hauber - Jakovljević)
2. Tužna balada (Ballade triste) (Silva - Hauber - Jakovljević)
B strana
3. Pričaj mi o ljubavi Mariu (xx - Rauber - T. Petrović)
4. Ne zaboravi (Non dimenticar) (Redi - Haube - Petrović)
Izdavač - PGP RTB, Beograd - EP 50 286
Godina izdavanja - 1964



PETROVIĆ TIHOMIR
Beograd
A strana
1. Čovek i dete (L' hombre et l' enfant) (R. Rouzand/Shanklin - J. Robežnik - Lj. Bačić)
2. Tvoje ruke (Suas maos) (A. Maria/Pernambuco - A. Soss - T. Petrović)
B strana
3. Ay, cosita Linda (P. Galan - M. Sepe - T. Petrović)
4. Ružin cvet (Ramblin' rose) (Sherman - M. Sepe - T. Petrović)
Izdavač - PGP RTB, Beograd - EP 50 287
Godina izdavanja – 1964


PETROVIĆ TIHOMIR uz Ork. Mihajla Živanovića
Beograd
A strana
1. Moja stara mama (My Yiddishe Momme) (Polack - Ildi Ivanji)
2. Dan kad sam sreo Mariju (The Day I Met Marie) (Marvin - Olivera Živković)
B strana
1. Ponekad (Certe Volte) (Guardebassi - Cpecchia - Spina)
2. Kraj igre (Mihajlo Živanović - Olivera Ilić)
Izdavač - Beograd Disk, Beograd - SVK 1012
Godina izdavanja – 1970



PETROVIĆ TIHOMIR - Vaš Šlager Sezone '70
Beograd
A strana
1. Fransoaz (Miroslav Balta - Tihomir Petrović - Julio Marić)
B strana
1. xx (xx)
Izdavač - Beograd Disk, Beograd - SVK 1017
Godina izdavanja - 1970



PETROVIĆ TIHOMIR
Beograd
A strana
1. Jedna priča (Tihomir Petrović - F. Jenč)
B strana
1. Obična stvar (Tihomir Petrović - F. Jenč)
Izdavač - PGP RTB, Beograd - SF 52 578
Godina izdavanja - 1973


 

Autor teksta - NENAD MITROVIC (Beograd)

Poštovani Hroničaru,
mislim da Vam ovoliko e-mailova nisam slao od 2008. godine. Tako je ispalo. U prilogu je link za pesmu "Tebi i Žani s ljubavlju" na youtubu http://www.youtube.com/watch?v=_1zEtPmdL74
Apropo bloga exyujemojafurka, ne znam da li ste znali da u svetu ima oko 500 miliona blogova, pa njegova posećenost i trajanje u svetlu navedenog podatka vredi još više.

S poštovanjem, Nenad Mitrović

Autor teksta - NENAD MITROVIC (Beograd)

Nekada se ulica zvala Lole Ribara.Oduvek su stare trole tuda jurile I pomalo škripale.Sećam se vremena kafane “Pod lipom”, kada je tu zaista stajala lipa.Vozači 27-ice su  u starim zelenim leylandima  svraćali da s nogu trgnu po jednu pa da nastave put Karaburme, Ćalija, Mirijeva.U to vreme nije bilo sramota piti niti pušiti a još manje je bilo zabranjeno.
Kod Radija uvek nasmejane devojčice.U parteru broja  šest  miris nedeljne supe lagano leti u nebo kroz prozor.Pozadi dvorište sa klupama  koje su izguljene uspomenama.Gospodin i gospodja Petrović na terasi sa petonijama, okvir mrtve prirode.Tu je negde bila i Žuta, sada devojčica iz pedeset i neke.  Pored kreveta budilnik koji kasni pet minuta, na zidu ono… Kuvarice ti ne zbori…Koračala je kao mekana pahulja.na momente je ulica bila zaista “modra rijeka”.Bela torba, mesečina na čelu i poljupci koji vuku u bezdan kao vrtlozi.Kao konji vrani, slobodni, neobuzdani, deca što život na iskap piju.Njene grudi, vranci beli….
Prekoputa je živeo Ljuba.Tu je stajao kombi VIS Silute.Kombi je bio mera benda šezdesetih i ranih sedamdesetih. .On i Silute su bili veliki svet, sve ono što smo mi klinci sanjali, bitlsi, bitnici, oni koji su prezirali malogradjanštinu, ustaljene norme i mediokritete.Ljudi koji su živeli od muzike i bili slobodni od stega.Baš kao vetar.Ljuba car na klavijaturama. Čini mi se da kroz stari prozor u visokom parteru se još čuje “ Keti.”Rok je tada bio tako mlad. I tako dobar.I tako iskren.Glas Zorana Miščevića kao toplo mleko.
I sada mi se ponekad, kada prodjem ovom ulicom  čini da vidim kombi i Ljubu koji otvara vrata i pakuje instrumente.I Žutu koja dodiruje skut kaputa, uvek u nekoj žurbi.Poljupci na mesečini.Vetar u džepovima.
….Keti,Keti zovem te čuj me sada ti..

VIS SILUETE ::: KETI
 

Hroničar priznaje da blog EX YU... ne uređuje više sa onim entuzijazmom i energijom kao pre godinu-dve... možda i tri...
Ipak povremeno se pojavi neki novi zapis da Vas podseti na bolje dane ovog bloga.
Povod za ovaj zapis je e-mail koji je završio u HRONIČAROVOM sandučetu ovih dana...
Posetioci ovog bloga verovatno pamte jednog od redovnijih saradnika - Nenada Mitrovića.
Sada smo u prilici da postavimo jedan njegov snimak sa JUTJUBA i obavestimo vas o novopokrenutom sajtu g-dina Mitrovića.
"Očiju tvojih da nije" je pesma koja je snimljena 1975. godine i nalazi se na LP ploči povodom petog rodjendana popularne radio emisije "Veče uz radio".Izvodjač je bila beogradska akustičarska grupa "Dan za danom".
NENADOV web-sajt je na adresi

www.kaovetar.in.rs

Drugi put - lyrics

Ima i nema
i jeste i nije
i kad i gdje
hoće i neće
vala neka će

zimi nam snijeg napada
kapital dolazi sa zapada
reciklažom smeće se raspada

život teče
život teče
neko reče
više sreće
drugi put

i ako i nako
o kome o čemu
o njemu ili njoj
i zato i zašto
e baš to

zalijevaš
pa će procvjetati
skloniš
i više neće smetati
možeš plivat'
a možeš i šetati

život teče
život teče
više sreće
drugi put

život teče
život teče
neko reče
više sreće
drugi put

Link za pesmu: